ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ НАСТАВНИКА

Професионални развој наставника представља континуиран процес стицања, проширивања и продубљивања знања и вештина које су релевантне за подизање квалитета наставе. Он се до сада одвијао кроз организоване семинаре који су се нудили ван образовне установе у којој наставник ради. Недостатак овог начина усавршавања јесте праћење и подршка наставника у примени након повратка у школу од стране организатора и реализатора обуке. Без заједничког деловања свих чинилаца укључених у процес професионалног развоја наставника промене неће заживети и постати део свакодневног рада наставника. У том контексту, данас се настоји да школе и њихове управе преузму одговорност за увођење промена у праксу, јер неразумевање и неприхватање промена у самој школи често доприноси да и појединци који разумеју промене и желе да их примене у својој пракси – одустану.
Професионални развој наставника је дугорочан процес који се великим делом одвија у самој образовној установи у којој наставник ради по моделу сарадничког учења који препознајемо као веома користан, али још увек се ради на његовом развоју. У поређењу са обуком која се одвија ван школе и чије организовање зависи од других (директора, центра за СУ, Школске управе…) професионални развој на нивоу школе представља континуирани процес које планира сам наставник и који обухвата различите активности које се реализују у школи у којој ради (или у другим школама са којима школа у којој ради сарађује). Овакав начин стручног усавршавања омогућава наставницима стицање различитих вештина и компентеција, при чему наставници једне школе имају потпуну контролу планирања, припреме и реализације активности. На тај начин се обезбеђује квалитетна и успешна сарадња између наставника, директора и стручних служби. Основа на којој почива овакав облик стручног усавршавања јесте да наставници уче једни од других, што подразумева тимски рад који даје могућност сарадње, стварања, и размене идеја, што ће омогућити већу ефикасност сваког појединца. Кроз тимски рад наставници развијају нове успешније приступе учењу, али богате своје знање, развијају мишљење и формирају нове савремене погледе. Погодност професионалног развоја на нивоу школе је што чини видљивим свако ангажовање наставника на личном професионалном развоју. Све што чини на свом професионалном развоју и усавршавању наставник мора и доказати, а докази се чувају у Професионалном портолију наставника.
За сваког наставника је веома важно да сачува доказе о сатима које потрошио на лични професионални развој на једном месту, као и примере добре праксе и друге доказе које сматра релевантним.
дијаграм
Шема повезаност и међузависност подсистема (семинари, конференције и саветовања, ПРНШ –професуонални развој наставника на нивоу школе, естерно вредновање и виша звања)

Процена успешности рада наставника је процес током ког се периодично процењује радна успешност наставника, односно то је процес чији резултати показују колико је наставник био успешан у свом послу. Да би наставник био успешан у свом послу он осим што мора да поседује знања и вештине, мора бити и мотивисан и мора му бити потпуно јасно шта се од њега очекује, како би могао испунити та очекивања. Процену успешности рада наставника прво мора да изврши сам наставник (самопроцењивање), а затим екстерну процену врше други директор, стручна служба, Школска управа…). Ова процена је од великог значаја за позитиван професионални став и развој компентенција наставника, али је неопходна и подршка управе школе и стручне службе. На овај начин се постиже јачање континуираног професионалног развоја наставника, ефикасан и јасан начин напредовања у виша звања, ствара се основа за награђивање према раду, затим се постављају заједнички стандарди, јача се сарадња између школа, а наставника више не процењују само други, већ он постаје сарадник у том процесу што ће утицати на побољшање квалитета његовог рада.
Вршећи самопроцену свога рада наставник ће имати јасну слику о свом раду, знаће где се налази у односу на претходни период, које су његове јаке стране, а које слабе, у ком правцу треба да се развија како би побољшао квалитет свог рада, ефикасније планирање професионалног развоја у наредном периоду. Вршећи процену рада наставника у сарадњи са наставником стручне службе ће идентификовати и охрабрити примере добре праксе и тачно ће знати коју врсту подршке треба да пруже сваком наставнику у усвајању одговарајућих вештина, знања и искустава која ће им омогућити даљи развој и безболно укључивање у промене које се уводе у образовању. А на основу свега овога директор ће лакше одредити потребе школе у целини, такође, ове информације му могу користити и у изради развојног плана.
Упркос свему наведеном уочавамо недовољну информисаност наставника о дешавањима на пољу стварања могућности за професионални развој. Мада, у школама у којима су управе и тимови за професионални развој ангажованији на овом пољу, наставници имају више информација и чешће се укључују у активности професионалног развоја и у школи и ван ње. Професионални развој појединца не можемо свести на повремене семинаре и професионална окупљања. То је дугорочан процес током којег се кроз учење, практичан рад и истраживачку делатност развијају, и унапређују знања, вештине и способности појединца. Наставник постаје практичар који промишља и у складу са својим потребама поставља циљеве свог професионалног развоја. Ако желимо да наставници успешно помажу и подржавају процес учења ученика, неопходно је стварање услова за прихватање системских промена у процесу стручног усавршавања наставника и њихову успешну примену.

Коришћена литература:

Click to access PesikanEtAl.pdf

Click to access RadaKaranac.pdf

ШКОЛА КОЈА УЧИ- Модел хоризонталног учења у ОШ“Душан Даниловић“ Радљево, Београд, март 2012. године (PowerPoint)