ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ НАСТАВНИКА

Професионални развој наставника представља континуиран процес стицања, проширивања и продубљивања знања и вештина које су релевантне за подизање квалитета наставе. Он се до сада одвијао кроз организоване семинаре који су се нудили ван образовне установе у којој наставник ради. Недостатак овог начина усавршавања јесте праћење и подршка наставника у примени након повратка у школу од стране организатора и реализатора обуке. Без заједничког деловања свих чинилаца укључених у процес професионалног развоја наставника промене неће заживети и постати део свакодневног рада наставника. У том контексту, данас се настоји да школе и њихове управе преузму одговорност за увођење промена у праксу, јер неразумевање и неприхватање промена у самој школи често доприноси да и појединци који разумеју промене и желе да их примене у својој пракси – одустану.
Професионални развој наставника је дугорочан процес који се великим делом одвија у самој образовној установи у којој наставник ради по моделу сарадничког учења који препознајемо као веома користан, али још увек се ради на његовом развоју. У поређењу са обуком која се одвија ван школе и чије организовање зависи од других (директора, центра за СУ, Школске управе…) професионални развој на нивоу школе представља континуирани процес које планира сам наставник и који обухвата различите активности које се реализују у школи у којој ради (или у другим школама са којима школа у којој ради сарађује). Овакав начин стручног усавршавања омогућава наставницима стицање различитих вештина и компентеција, при чему наставници једне школе имају потпуну контролу планирања, припреме и реализације активности. На тај начин се обезбеђује квалитетна и успешна сарадња између наставника, директора и стручних служби. Основа на којој почива овакав облик стручног усавршавања јесте да наставници уче једни од других, што подразумева тимски рад који даје могућност сарадње, стварања, и размене идеја, што ће омогућити већу ефикасност сваког појединца. Кроз тимски рад наставници развијају нове успешније приступе учењу, али богате своје знање, развијају мишљење и формирају нове савремене погледе. Погодност професионалног развоја на нивоу школе је што чини видљивим свако ангажовање наставника на личном професионалном развоју. Све што чини на свом професионалном развоју и усавршавању наставник мора и доказати, а докази се чувају у Професионалном портолију наставника.
За сваког наставника је веома важно да сачува доказе о сатима које потрошио на лични професионални развој на једном месту, као и примере добре праксе и друге доказе које сматра релевантним.
дијаграм
Шема повезаност и међузависност подсистема (семинари, конференције и саветовања, ПРНШ –професуонални развој наставника на нивоу школе, естерно вредновање и виша звања)

Процена успешности рада наставника је процес током ког се периодично процењује радна успешност наставника, односно то је процес чији резултати показују колико је наставник био успешан у свом послу. Да би наставник био успешан у свом послу он осим што мора да поседује знања и вештине, мора бити и мотивисан и мора му бити потпуно јасно шта се од њега очекује, како би могао испунити та очекивања. Процену успешности рада наставника прво мора да изврши сам наставник (самопроцењивање), а затим екстерну процену врше други директор, стручна служба, Школска управа…). Ова процена је од великог значаја за позитиван професионални став и развој компентенција наставника, али је неопходна и подршка управе школе и стручне службе. На овај начин се постиже јачање континуираног професионалног развоја наставника, ефикасан и јасан начин напредовања у виша звања, ствара се основа за награђивање према раду, затим се постављају заједнички стандарди, јача се сарадња између школа, а наставника више не процењују само други, већ он постаје сарадник у том процесу што ће утицати на побољшање квалитета његовог рада.
Вршећи самопроцену свога рада наставник ће имати јасну слику о свом раду, знаће где се налази у односу на претходни период, које су његове јаке стране, а које слабе, у ком правцу треба да се развија како би побољшао квалитет свог рада, ефикасније планирање професионалног развоја у наредном периоду. Вршећи процену рада наставника у сарадњи са наставником стручне службе ће идентификовати и охрабрити примере добре праксе и тачно ће знати коју врсту подршке треба да пруже сваком наставнику у усвајању одговарајућих вештина, знања и искустава која ће им омогућити даљи развој и безболно укључивање у промене које се уводе у образовању. А на основу свега овога директор ће лакше одредити потребе школе у целини, такође, ове информације му могу користити и у изради развојног плана.
Упркос свему наведеном уочавамо недовољну информисаност наставника о дешавањима на пољу стварања могућности за професионални развој. Мада, у школама у којима су управе и тимови за професионални развој ангажованији на овом пољу, наставници имају више информација и чешће се укључују у активности професионалног развоја и у школи и ван ње. Професионални развој појединца не можемо свести на повремене семинаре и професионална окупљања. То је дугорочан процес током којег се кроз учење, практичан рад и истраживачку делатност развијају, и унапређују знања, вештине и способности појединца. Наставник постаје практичар који промишља и у складу са својим потребама поставља циљеве свог професионалног развоја. Ако желимо да наставници успешно помажу и подржавају процес учења ученика, неопходно је стварање услова за прихватање системских промена у процесу стручног усавршавања наставника и њихову успешну примену.

Коришћена литература:

http://www.sanu.ac.rs/odbor-obrazovanje/Prilozi/PesikanEtAl.pdf

http://www.pfb.unssa.rs.ba/Casopis/RadaKaranac.pdf

ШКОЛА КОЈА УЧИ- Модел хоризонталног учења у ОШ“Душан Даниловић“ Радљево, Београд, март 2012. године (PowerPoint)

8 thoughts on “ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ НАСТАВНИКА

  1. @Хајде да се играмо,
    Свака част за одвојено време овом значајном сегменту за нашау струку, мада ми се чини да се све свело на ентузијазам, а од тога не може бити напретка на дуге стазе. У сваком колективу постоје ентузијасти, који раде на себи и без потребе да се попну на скали звања и тако ће бити и са правилником и без њега..
    Да би се реализовало ово о чему Ви пишете, потребна је и новчана сатисфакција. Започети систем стручног усавршавања и обавезног вођења портфолија може да потраје пар година, али само из страха да људи не остану без посла, а никако из реалне жеље да се ради на себи и свом стручном усавршавању.
    Све док држава не буде повећала буџет намењен образовању и док наше друштво не схвати да нема напретка државе, ако је плата оних који образују мања од топлог оброка појединих родитеља, нема ни стварног рада на личном професионалном развоју.
    Кажете у овом тексту да ће наставник „Вршећи самопроцену свога рада имати јасну слику о свом раду и да ће знати где се налази у односу на претходни период, али и које су његове јаке стране, а које слабе, у ком правцу треба да се развија како би побољшао квалитет свог рада…“, а ја кажем: Не можете ви очекивати ово од академског грађанина којег држава плаћа као чобанина.“ Волела бих да ме дематује време које следи.

    П.С.Не саветујем младим колегама да подрже овај мој став, не никако, ово је само размишљање практичара песимисте.

    • Поштована колегинице, у потпуности се слажем са Вама, тужно је колико наша држава мало улаже у образовање и не видим да ће се то у будућности променити. Али, сложићете се, не можемо седети и чекати да се нешто промени, не желим да будем љута, јер ни то неће ништа променити, само ће допринети паду квалитета мог живота. Напросто, ја сам оптимиста, верујем у ову нашу децу, можда ће њима поћи за руком да нешто промене. А до тада ћу ја „губити“ време и бавити се темама које ме занимају, јер, признајем, ја сам исти онај ентузијаста какав сам била на почетку своје каријере.🙂

  2. Ја то гледам овако, све док појединци, попут Вас, буду радили на свом професионалном развоју, све док базе знања буду пуне квалитетних стручних радова, све док је оваквих блогова, све док је квалитетних учитељских сајтова, попут сајта учитеља Топлице из Алексинца, све док је квалитетних ентузијаста попут Славице Јурић и Југославе Лулић из Бачке Паланке, Јасмине Пивнички из Сремске Каменице, Славице Гомилановић из Орешковице, Вере Гашпаровски из Новог Сада, Снежане Гроздановић из Велике Плане, Снежане Јојић из Краљева, Ивоне Поповић из Лаћарка, Веселинке Јурић, Дејана Крецуља, Виолете Миладиновић, Јованке Степановић, Луције, Јасмине, Снежане, Маје, Зденке, Зорана, Дејана….и сличних, наше министарство ће сматрати да смо савим довољно плаћени, да људи на терену квалитетно раде, да има ефеката и да, што је најбоље у свему, ти исти квалитетни ентузијасти ЋУТЕ.

    П.С. Нисам љута, нисам ни песимиста🙂 само покушавам да пробудим јавно мњење јер сви заједно можемо много постићи на побољшању квалитета живота просветних радника. Ето, пишимо на нашим блоговима о томе, а тумачење правилника оставимо надлежнима, за то су и плаћени.

  3. Повратни пинг: Још по која о стручном усавршавању « Био-блог

  4. Професионални развој наставника не сме бити претпостављен љубави према деци и позиву као таквом. Понекад у журби за стицањем нових професионалних и методских знања и потреби да рутински буду примењена, „заборавимо“ на космос дечије невиности, природну развојну и сазнајну радозналост и развојно-психолошке норме.
    Једино Човек може додатно да се развија и усавршава и да свој лични напредак стави на располагање деци. И човечанству.

    ПС. С дубоким поштовањем и у нади да коментар није схваћен погрешно.
    С.Т.

    • У потпуности сам разумела Ваш коментар и слажем се са вама. На прво место треба да стављамо рад са децом, а професионални развој нека долази онако успут.

  5. Повратни пинг: Мотив+акција=данашњи чланак | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s